Шведске слике и помисао на природу издаје

 

У мени су се накупили призори и слике, и небеса изнад Шведске толико да ми се чини, понекад, да могу да ме пригњече, оборе на тле као пијани ирвас.

Ова слика ми се, опет враћа. Не знам због чега?  Не због заласка, већ ширине хоризонта на коме нема људи. А ни ирваса, јеленова, паса.

И ова.

Кад пријатељ изда пријатеља, муж жену, жена мужа, пријатељица пријатељицу, отац ћерку, поочим пасторку, мајка ћерку, ћерка и оца и мајку, - увек постоји нека енигма, неиспричана прича.

Налетех прелиставајући једну књигу пре неколико ноћи на мудровање о "издајнику"*.

Моје поверење нису сви злоупотребили, не. Нее.

Само понека жена. И нарочито  неки од оних сумњивих преамбициозних људи који су - вешти глумци играли улогу унапред задату - правих пријатеља...

У Шведској уопште нисам  мислио о издаји...

Јер сам био дошао у земљу где сам могао заборавити, тако се чинило, све ударе судбине уочи смрти нашег оца, а потом и смрти једне искушенице, чије молитве није примао Бог, и коју уопште нису схватали...

Природа издаје је много сложенија, и у директној је вези за многим замкама отпалих анђела, проклетством и одбаченошћу, и болешћу.

Подмуклост није природна, већ је резултат настао дугим тренингом...

На небу изнад Шведске је било неописивих фантастичних призора зими, и та ширина небеског пространства преливала се на хоризонте  предвече на језерима, која никада нећу заборавити, ма шта се догодило сутра, прекосутра, кроз годину, две или, рецимо, 2026.

Требало је да стигнем у Шведску много раније, коју годину после  смрти  прве жене, и да тамо потражим нови смисао. А не да у Србији и Београду чекам Куковдан....

Промену. Слободу. Исправљање Криве Дрине!...

__

* Издајник је увек она особа / која те најбоље познаје, / она која зна сваки твој корак, / куда си ишао, када ћеш се вратити, / она која зна сваку твоју тајну, / жељужељу, бол, бесану ноћ; / она која ти годинама глуми пријатеља и сродну душу;

.....................................

а која ће ти на крају ишчупати срце из недара...

..........

Издајник увек жели да одеш негде далеко,/ што је даље могуће, / јер га твоја удаљеност чини / куражнијим и безбеднијим. / Издајник је она особа која  те је послала тамо, / она особа у коју никада ниси посумњао ...

            Зоран Богнар КРВ и МЕД | 111 песама о усуду и нафаки Балкана - Младеновац, 2022, стр. 130 -131