ЧАК 30.000 хектара У Србији је “болесно”, деградирано земљиште. Уз то, сручњаци процењују да сваке године око 4.000 нових хектара пољопривредног земљишта “униште” рударски копови, индустрија, саобраћај, депоније, јаловишта...
По речима професорке Гордане Дражић, истраживање могућности производње мискантуса у Србији, као новог биоенергетског горива, почело је 2006. године, када је Министарство науке одобрило пројекат.
- Огледне површине налазе се на више од 20 локација у Србији, највише на одлагалиштима пепела и шљаке термоелектрана, јаловинама рудника лигнита, затвореним комуналним депонијама као и на мочварном, неквалитетном пољопривредном, алкалном и екстремно киселом земљишту - објашњава професорка Дражић. - Резултати показују да овај енергетски усев, високе калоричности, може да се гаји у Србији и да би се производња његових брикета исплатила.
Садњом мискантуса на 100 хектара и производњом брикета током наредне две деценије - уложена средства вратила би се шестоструко!
- Подизање плантаже изискује у првој години око 3.000 евра по хектару, мала улагања у одржавање у другој и само трошкове скидања усева у наредних 20 година - објашњава наша саговорница. - Поред коришћења за биогориво, може се користити и као грађевински материјал. Показано је да мискантус има значајан потенцијал за прикупљање загађења са сточних фарми и неких тешких метала, првенствено кадмијума.
КОНТРОЛA МИСКАНТУС је “стерилни хибрид”, што значи да биљка не производи семе, па не може да се неконтролисано размножава - каже наша саговорница. - Увек када се на неку територију уноси страна врста, мора се водити рачуна да она не постане инвазивна. Наша истраживања су показала да овај ризик не постоји у случају гајења мискантуса у Србији.
Шаш греје земљу | Репортаже | Novosti.rs