 |
| Ршумовић: Неки парама перу образ |
Када сам 1996. године у Болоњи примио награду Унеска за „Буквар дечјих права”, помислио сам: „Сад више с децом и писцима за децу нема зезанције, с нама су Уједињене нације!” Наивно сам веровао да ће Конвенција УН о правима детета важити за све државе, и бити закон за све силнике! Већ после три године НАТО ме је горко демантовао – убијена је у Батајници трогодишња Милица Ракић! Све европске државе, чини ми се њих деветнаест са Америком, које су учествовале у том злочину, морале би да пишу подугачко извињење Србији и мени лично, уз љубазан позив да их удостојимо и будемо с њима у истом чопору. Ја бих размислио и одбио! Не знам шта ће Србија да уради.
Битку за Косово и Метохију воде, доста млако, само политичари. У Француској 7 нема чувених трибина, САНУ ћути. Могу ли интелектуалци да учине нешто више у овом тренутку?
Нисам више у Француској 7, нисам у САНУ, па не могу о њима. Интелектуалци, умни, мудри, високообразовани људи, нису довољно вешти у мангупским политичким пословима. Боље да се не уплићу. Неки јесу, па су се покајали. Неки нису, па су се и они покајали. Углавном се плаше бруке, па се склањају. Неки су се, додуше, и обогатили, па парама перу образ. Србија је једном већ добила батине, јер није хтела да поклони Амеро-Шиптарима Косово и Метохију. Треба веровати да је ова политика Душка Дугоушка – ако не могу да га победим, могу да му се придружим – једино могућа! Мој лични став нема везе са ставом Србије. И кад Србија уђе у Европску унију, ја ћу одбити. Говорим ово самоуверено, са висине својих седамдесет и кусур година, јер знам да ћу тада већ увелико бити у иловачи!
Зоран Радисављевић
објављено: у Политици, 18.09.2011. видети више:
