Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

Петар Божовић: Нисмо ни осетили када су нам извадили мозак

недеља, 16. октобар 2011.

Наш народ каже - свирцен-пресенданцен

(...)
Песник и малинар, Мирослав Тодоровић, родом из
Ариља. (видети фотографије на Фејсбуку.)


– Кренуо сам у метрополу у добром расположењу, са намером да упознам новог добитника Андрићеве награде, да му честитам на успеху, да му предам мајсторско писмо које сам добио прошле године и да му пожелим још добрих књига и вредних награда... Али, пошто награда ове године није додељена, испало је да немам коме да честитам.
Шта би Андрић казао да може да коментарише овај случај?
Казао би: Боље дајте награду макар и као незнатну припомоћ писцу и делу да и он и читаоци уоче квалитет књиге. Као обавезу да убудуће пише још озбиљније и још боље. Као продужетак давно започетог посла проницања у тајне живота и света. Као наду нових генерација стваралаца и читалаца, да могу да се прикључе плејади домаћих неимара...
Како сте Ви доживели овај преседан?

Пошто сам неколико минута закаснио на свечаност нисам одмах разумео о чему се ради. Помислио сам да је награда додељена двојици писаца. Ни то ми се није свидело. Ако је Андрићева, онда она треба да буде индивидуална. А да може да се уопште не додели, то ми није падало на памет! И до сада је квалитет награђених прича, циклуса или књига бивао различит. Ако хоћемо право, мало је приповедача који су се приближили Учитељу, али има и таквих. Између 35 досадашњих добитника налазе се и имена Драгослава Михаиловића, Александра Тишме, Данила Киша, Милорада Павића... која чине част српској књижевности. Жао ми је што жири није нашао начин да се ова Андрићева нит у српској књижевности продужи и да се оствари континуитет. Јер, непрекидност, то је оно што нам фали и што нас непрестано саплиће на путу изградње и досезања озбиљне европске културе. (...)
                                                Гвозден Оташевић објављено: у Политици:16.10.2011
        Видети више:   http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nobelovac-bi-rekao-Dajte-nagradu.sr.html
  _________________
Istok Zapad | 16/10/2011 11:31
   Из коментара уз овај текст:   
Da budemo precizni: Pajiću je nagrada dodeljena za ciklus "Dokumentarne priče" iz knjige "Imam priču za tebe", to stoji u saopštenju istog žirija koji ove godine nije dodelio nagradu! Dakle, čak ni Pajić nije dobio nagradu za celu knjigu, nego za jedan ciklus unutar knjige, što bi značilo, da je zaslužio pola Andrićeve nagrade! Guglujete malo pa ćete videti kako tačno glasi odluka žirija povodom nagrade Pajiću.
Radivoj BG | 16/10/2011 14:52
Žiri nema ni jedan argument za svoju skandaloznu odluku. To je nečuveno. Da je na čelu Zadužbine Andrićeve jaka ličnost, već bi bila ukinuta odluka zirija da nema nagrade u jubilarnoj godini. Zadužbine žive od jubileja. Očekujem da će Zadužbina Ive Andrića povući konkretan potez. Predsednik treba da pokaže da je predsednik Zadužbine. Članovi žirija su mutni tipovi koje pamtimo po nameštaljkama. Taj M. Pantić je kao predsednik žirija Zmajeve nagrade, i kao urednik ''Filipa Višnjića'', dodelio nekoliko nagrada za knjige koje je potpisao kao urednik. Navodim primere M. Cere Mihailovića, I. Negrišorca, Nikole Vujčića... ''Filip Višnjić'' kuća! To je stopostotni sukob interesa. Trebalo je da izadje iz žirija. Sad je uradio još težu stvar: pokazao je da je on glavni pripovedač i da mimo njega niko nije. On je dobio Andrićevu nagradu, drugi ne mogu. A Gatalica je čovek režima. Cenzor u medijima u kojima radi. Ima zadatak da srpsku kulturu unizi.
   
          

недеља, 18. септембар 2011.

Тзв. "Алија Сиротановић" или Из разговора Љубивоја Ршумовића са ...

Ршумовић: Неки парама перу образ
....Својом књигом „Буквар дечјих права”, и истинском борбом за права најмлађих, ви сте већ закорачили у Европску унију?

Када сам 1996. године у Болоњи примио награду Унеска за „Буквар дечјих права”, помислио сам: „Сад више с децом и писцима за децу нема зезанције, с нама су Уједињене нације!” Наивно сам веровао да ће Конвенција УН о правима детета важити за све државе, и бити закон за све силнике! Већ после три године НАТО ме је горко демантовао – убијена је у Батајници трогодишња Милица Ракић! Све европске државе, чини ми се њих деветнаест са Америком, које су учествовале у том злочину, морале би да пишу подугачко извињење Србији и мени лично, уз љубазан позив да их удостојимо и будемо с њима у истом чопору. Ја бих размислио и одбио! Не знам шта ће Србија да уради.
Битку за Косово и Метохију воде, доста млако, само политичари. У Француској 7 нема чувених трибина, САНУ ћути. Могу ли интелектуалци да учине нешто више у овом тренутку?
Нисам више у Француској 7, нисам у САНУ, па не могу о њима. Интелектуалци, умни, мудри, високообразовани људи, нису довољно вешти у мангупским политичким пословима. Боље да се не уплићу. Неки јесу, па су се покајали. Неки нису, па су се и они покајали. Углавном се плаше бруке, па се склањају. Неки су се, додуше, и обогатили, па парама перу образ. Србија је једном већ добила батине, јер није хтела да поклони Амеро-Шиптарима Косово и Метохију. Треба веровати да је ова политика Душка Дугоушка – ако не могу да га победим, могу да му се придружим – једино могућа! Мој лични став нема везе са ставом Србије. И кад Србија уђе у Европску унију, ја ћу одбити. Говорим ово самоуверено, са висине својих седамдесет и кусур година, јер знам да ћу тада већ увелико бити у иловачи!
Зоран Радисављевић
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Neki-parama-peru-obraz.sr.html
објављено: у Политици, 18.09.2011.  видети више: 

Мирослав Лукић

Белатукадруз , Бела Тукадруз