 |
| Забарак, лагуна, Пек (Дубраве; Мишљеновац; 28. јун 2013. Снимак Иван Лукић) |
......Врело је. Само су погледи замућени, осмеси по навикнутој игри усана на ивици
плача, који се очас преврне у своју супротност. Претходног дана, министар културе изјављује да је он апсолутно на страни протеста људи из културе, али – пара нема.
Но, занемели посленици културе, у тражењу артикулисаног вриска нису још увек у стању да организују прави захтев; јер он није само захтев пара већ потреба за променом сваког агресивног, неваспитаног тона, начина понашања: жудња за комуникацијом грађанске, тј.
васпитане Европе која је недоречени узор полуваспитаним и несложним људима на целој земљиној кугли. То је (макар најближе) држању и истрајности у свакој речи одлуци, макар она била „домаћа“. Интернационално чишћење суровости у свим контактима – улица,
предузеће, фамилија, школа,
итд...То је дакле и учење поверења, неагресивне храбрости зидања (а не „разваљуј“!-наређене акције рушења). Додајем: храбрости зидања у себи самом, људима до себе,
према свему и свима...То је нови однос Човека и то је Одбрана и Обнова Културе Живота.
То је и улога министарстава земље Србије, изранављене заблудама, верама и неверама злог времена за које сноси заиста не малу одговорност, пред очима своје и светске јавности. Култура Нове Комункације треба да буде један од најосновнијих задатака необично важног-их Министрастава.
Његов-њихов задатак је и налажење начина за убирања новца.Део опште културе земље Србије, није прослављање стално испрослављаних; истих посесивних народних терци домаћег живота, већ налажење спона између неопходне културе живота и живота самог. Дакле,
уметник сем што отвара очи и уши,
сва чула, аудио и визуелном формом, он шири и везује својом енергијом мисију поверења, мисију јединства у креацији која је део свих нас.
Она немо говори министарству и рођеном народу – па ми смо, господо, највиднија енергија савести овог и сваког народа.
Да, култура и уметност ове земље и сви људи, чији су
животи везани за цивилизацијска успења човечансттва: Брајову азбуку, разноразна
помагала људи оштећених у развоју, однос према свему и свима..! Песме, стихови,
књиге, боје, слике и композиције...упућени су свима нама - заједно и ево, ми показујемо начин
како се успркос свему, храбро и пркосно живи
и намера нам је да настављамо прави живот и даље. Наиме, сматрамо да је човек
коме смо дали власт у култури, дужан
да нас обједини у добру!Да нађе начина да повеже наше таленте са талентима
других људи, безусловно. А ми
ћемо му бити војска Одбране и Обнове Живота Културе земље која је у сталној
транзицији поштења и непоштења, легалне пљачке и поштеног рада, некажњеног
криминала и поштеног рада, имања и немања, расподеле и прерасподеле. Покаже
људима свих струка, значај
простора на коме живе у кога се куну, чије славе славе, споменике макар у
пролазу, обилазе.
Дакле наћи начина да уз помоћ и подршку, „културњака“
родољубих економиста, лекара, итд... обиђу празне и увеле просторе, села,
градови, празне њиве, шуме, воћњаци, од небриге и
непажње, од не-вољења које је инфицирало измучене људе протеклим ратовима, те
разорило комуникацију Србије и Срба са собом и светом. Буђење новог родољубља, патриотизма, баш са тим „културњацима“. Да, баш то је дизање свести ове земље; у овом случају,
барјак-путоказ растројеном народу и његовом достојанству. Културних навика у раду и радних навика у култури.
Родољуб економиста, са родољубом, на тзв. Извршној власти, би „скресао“ разним установама, државно-приватнимм итд...плате на 45 000-50 000 дин. (извод из тезе економисте Драгаша, и других...) и уравнотежио уметнике без и једног динара, здравственог осигурања, самим тим без икаквог достојанства, са осталим „подвижницима“ исте земље. Људи окупљени на тргу би верујем, подржали министра културе у његовој борби за лик и презиме ове земље коју у ствари, представљамо – сви ми.
Својим материјалним присуством, хтео он или не, уметник
уводи ниво Слободе Креације у сваком свом раду, преноси на све
просторе...Министарство је дужно да подржава еволуцијско успење културе у
одбрани људског или љубави у човеку.
Министарство не сме да се понаша као дроњаво куче кога отерају са прага да – не смета. Онда се домаћица сажали и баци оглодану коску. Куче онда глође и захваљује газди и на томе!
Држава, приватници, спортисти, политичари, фабриканти, криминалци...под контролом или без, морали би, једноставно, да сарађују са Културом рођене државе; да науче (законском обавезом) да преливају новац за опште добро - праве комуникације ради, слободе истинског родо –љубља,
тј. праве културе и уметности, ради. И заједно са министром и министарством крену у индивидуалну подршку сваком ствараоцу Културе Живота и Уметности...
__________
* Аутор осврта је слободни уметник (напомена ур.)
Нема коментара:
Постави коментар