Разговор са Господином Когитом

Сређујући столове летње испод бледих сенки гнезда ластавица, налетим на хрпу старих новина. Мишеви окрунили клип кукуруза, или неке друге штеточине. Видео њиву, коју нису обрали ни власници ни дивље свиње. Крај Пека. Звижд.
- Ниси ваљда читао то смеће? пита Г-дин Когито.
-  Радије читам старе новине, него оне од јуче или прекјуче...
- То није, да простиш, ни гузицу да обришеш. Сад кад нема тоалет папира.
- Добро дођу да се потпали ватра у шпорету...
- Останите код куће! Завуците се у мишју рупу. Академик из мишје рупе, сере, срам га било! Тзв. познати глумци, писци саветују нацију, иако многима њихови савети нису потребни. Све те новине последњих дана су огавне, огавне. Нарочито оне високотиражне. Што фарбају, мисле да фарбају. Где срања потписују иницијалима...
- Може шљивовица, кафа?...
- Има ли неки други отров?
...
И ту се невесео разговор  гаси као пламен свеће на ветру...

20. 04. 2020.