jedinica išla je ravno
jedynka szła prosto
Agnješka Siska Krik predsvetova, Žešuv
2007 (Agnieszka Syska „Krzyk przedświatów”, Zaułek Wydawniczy Świadectwo”,
Bydgoszcz 2007)
 |
| Agnieszka Syska fot. Bogdan Abramowicz |
Agnješka
Siska
osmeh
kvadratno kolo ima osmeh kao kvadrat
kvadratni
prava njegovog osmeha šeta od kvadrata
do kola
dok kolo u krugu krugli se
krivulja njegovog osmeha šeta od kola
do kvadrata
prava njegovog osmeha šeta od usporedne okomite linije
kvadratno kolo ima osmeh kao kvadrat
kolni
prava njegovog osmeha šeta od usporedne okomite linije
krugli se
imam osmeh pod kutom četrdeset šest stupnjeva
kvadratno kolo
jedan stupanj previše
kvadratni kolni osmeh
kruglim se kao zemlja
Agnješka Siska
po
puninu
ispružio
si ruke po sunce
po puninu
na čijim
obzoru
punina bljeska na čijim obzoru
širom otvorene oči
ispružio
si ruke po mesec
po puninu
punina bljeska na čijim obzoru
uško otvorene oči
zalazi utroba u punini
Agnješka
Siska
***
grob okrečen jesi
krečen dan i noć prvu
grob si okrečen
krečen dan i noć drugu
grob okrečen jesi
krečen dan i noć treću
četvrtog dana i četvrte
noći
reći ću mome suncu i mome mesecu
da zaplaču nad tobom
pun grob
Agnješka
Siska
u
krugu
njihove šape okrugle kao očine
lijepe se uz krug
zaljepivaju sunce
neprekidno zaljepivaju blesak
tisnu krik u šapama
Agnješka
Siska
ti
si
kad se ja žarim
ti si žar
mojih spaljenih kostiju
Agnješka
Siska
ostala
je
ostala je po meni prazna
očna duplja
sunce dolje mesec dolje
ostala je po meni puna
očna duplja
sunce dolje mesec dolje
očna duplja je punina
Agnješka
Siska
otvorim
ako kruh ne će pokucati
ja ću pokucati
kucanjem srca
kruše kruše jeli ti nije žao
što ne kucaš
meni
ako kruh ne će otvoriti
ja ću otvoriti
kucanjem srca
kruše kruše jeli se raduješ
što ne otvaraš
meni
kada otvoriš
otvoriš
moje
kucanje
otvorim
mimoići ću pored zatvorenih vrata
kucanje
otvorim
zatvorenih vrata
Agnješka Siska
po
puninu
ispružio
si ruke po sunce
po puninu
na čijim
obzoru
punina bljeska na čijim obzoru
širom otvorene oči
ispružio
si ruke po mesec
po puninu
punina bljeska na čijim obzoru
uško otvorene oči
zalazi utroba u punini
Agnješka
Siska
ispružio si ruke po suzu
lila sam tebe
izlila sam tebe
lio sam tebe
izlio sam tebe
suzo rijeci
Agnješka
Siska
***
njihove šape okrugle kao očine
kruže
u krugu po okruglini
kruže
hvataju zaljepivaju sunce
Agnješka
Siska
dozivala
sam
nejedanput dozivala sam te tvojim imenom
sunce
nejedanput dozivala sam te tvojim imenom
meseče
nijedanput
nisam bila Sunce nikada
nijedanput
tada
dozivam
te
tada
suncooki glavooki mesecooki
ti si suncečina
mesecooki
Agnješka
Siska
na
ukerstenju
na nebeskom plavom nebeskom raskrsnici
sunce
se raspliva mesec se raspliva
na nebeskom raskrsnici čovek
na zemaljskom crnom zemaljskom raskrsnici
mesec
se raspliva sunce se raspliva
na ukrštenju žene i muškarca Mnogokratnost
Agnješka
Siska
ti
si ja
ti si ja ja sam ti
ti imaš stavljen suncokret za uho
ja za srce
(...)
Agnješka
Siska
tri
puta
tri puta
dozvao sam te tvojim imenom sunce
tri puta
dozvao sam te tvojim imenom mjeseče
zvezdozbir uvidio je me
Sazvežđe
me je dozvao mojim imenom
uvidio je me
Sve vidi na me
Agnješka Siska
Trokutura
Časnoj sestri
Teresi Drapinskoj
zarez posle kvadrature kola
vremena
dve tačke posle kvadrature kola vremena
tačka
zarez iznad trokuture
Trokuta
Agnješka Siska Krik predsvetova, Žešuv 2007 (Agnieszka
Syska „Krzyk przedświatów”, Instytut Wydawniczy Świadectwo, Bydgoszcz 2007)
Sa poljskog je prevela Muriel Kordovič (Muriel
Kordowicz)
...
 |
| Melancholia Lili Fijałkowska |
...
Agnješka
Siska (Agnieszka Syska)
poljska PESNIKINJA
Rođena je 1977.
godine u Varšavi.
Rano detinjstvo je provela živeći između Varšave
i Međureca Podlaskog/Mjendzižeca
Podlaskog/Međurečja (Międzyrzec Podlaski, Międzyrzecze, Mezritch),
jevrejskog i poljskog grada – u međurečju
između Kšne i Piščke
reke. Na tom prostoru isprepretale su se reke i šume, sudbine Jevreja i
Poljaka, hriščanstvo,
judaizam i pravoslavlje. Stasavala je u gradu jevrejskog duha, ali i u
prostoru, koji je među religija i tradicija, a
izvor inspiracje za svoje pesme i poeme nalazila baš tu – u Međurecu Podlaskom/Mjendzižecu
Podlaskom/Međurečju.
Biblijsko obrazovanje, misticizam jevrejski i hriščanjski, pomešali su se u njenoj poezji sa
erotskom tematikom. Slično Evi Lipskoj,
Siska ispituje jezik kao pesnički materijal. To
su bitna odlika njenog stila. Sve to ušlo
je u poeziju koja ponekad podseća na midraš ili parabolu, ponekad na pravoslavni crkveni hor. Hor peva,
narod sluša i odgovara. Njen pesnički hor i
narod je prva vizionarska poezija.
Ona je carica mašte
i spoja lingvističke i kontemplativne
poezije.
Agnješka
Siska, najistaknuta poljska pesnikinja svoje generacije.
Agnješka Siska diplomirala je na Papskom
teološkom odsetku, na
odjelenju Svetoga Jovana Krstitelja (Papieski Wydział Teologiczny Sekcja
Świętego Jana Chrzciciela).
Završila je i Teološki odsek na Univerzitetu kardinala
Stevana Višinskog u Varšavi (Wydział Teologiczny
Uniwersytetu Kardynała Stefana Wyszyńskiego w Warszawie). Tokom studija, bavila
se temama hasidizma.
Njen pesnički talenat odkrio je Pjotr
Mativjecki.
Njen važan
ulazak u poeziju podržala je i Uršula
Koziol.
Agnješka
Siska ima dva književna oca, poljskog i srpskog.
Svoju pesničku
inspiraciju Agnješka Siska našla u Tadeušu Ruževiču.
Njene knjige koje su inspirisane Ruževičem:
Goreći vrt („na ogród gorejący”), Oči
od papira („oczy z papieru”), Stanica Međurec/Stanica
Mjendzižec/Stanica Međurečje/
(„stacja międzyrzec”), Prepoznaćemo se po stopalima („poznamy się po
stopach” – knjiga je u celosti posvećena Ruževiču).
Agnješka Siska je svoju inspiraciju našla u
poeziji Vaska Pope.
Njene knjige koje su inspirisane Popinom stvaralaštvom:
Njegove usne imaju
rogove („jego usta mają rogi”), Pevala je mlada istina („śpiewała młoda prawda”),
Stvoren od prastiha („stworzony z prawiersza”), Azbuka štitila („abecadło
strzegło”), Drvu ružu
kradem („drzewu różę kradnę”).
Biserci Rajčić zahvaljuje što joj je ukazala na
korene. U Srbiji je našla svoj dom, koji je izgubila u Poljskoj, svoju
izgubljenu kuću, izgubljene reke, šume, svoje duboke korenove.
Agnješka
Siska ima dve Majke, poljska je Kodenjska Majka Božija
u istoimenom svetilištu u
Kodenju, a srpska je – Bogorodica Trojeručica
u Hilandaru na Svetoj gori Atonskoj).
Poljska Majka je Majka jedinstva Crkve. Srpska
Majka je treća ruka kojom piše
Poeziju.
Нема коментара:
Постави коментар