neko je svoj
novokupljeni brod otisnuo
i daleko sad je kao igračka mali
i pustio ga
dok je uglednom gospodinu
amputirana noga i patrljak
kao čizma duboka veliki
stao je u duboku metalnu kantu
razmišljala sam da nije možda ova bol
posledica nečeg drugog,ipak
sada dok ovo pišem pod pritiskom
usled nezgode eksplodirao je ekspres lonac
izokrenulo plafon i susetkine oči
izvesno po drvenom poklopcu
grumenje zemlje potmulo tuče i udaljava se
tutnjeci sve tiše,
preduboko...ne čuje više
izgovorio
je lepa si
i odraz
njegovih reči postao je ekser
koji je zakucala u ogledalu
netremice
napisaću Buduću pesmu
kao šestokrilni orman i u njega
ću izmestiti brod kantu susetkine oči
i ogledalo za bol, zaključaću
i pustiću.....
Нема коментара:
Постави коментар