 |
| Јесен, 26. октобар 2013.Призор из Мишљеновца, фотодокументација "Заветина" |
1.
Опет небеске бајке чим се сетим мајке. Тако је
ваљда са људским родом. Тако је са
светлошћу и са слободом. Чим се сетим отаџбине
опет рајске бајке. Тако је ваљда са животом,
са небом, земљом и водом.
Лучиндан је.
2.
Светлост апостола који је видео Спаситеља.
Лицем у лице. И васкрслог Господа.
Спасоносна наука и вечност на иконама Пресвете
Богородице, и Петра и Павла. Јеванђелиста
Лука. Незнабошци га обесили на маслину у граду
Теби.
3.
Судбина је тако хтела. Срећна цела. Није лак
пут до звезда. У манастиру Свети Лука.
Пелагија, монахиња мајка. И Катарина, монахиња
кћи. Моје сестре.
4.
У великом луку средњега века Мартин Лутер није
имао мира. Са изласком Сунца
разастро 95 груменчића.
5.
За живота је вредео. Није се дао ни Турској ни
Наполеону. Црвено слово у календару.
Посвећен своме роду. Петар Цетињски. Са
Карађорђем брат.
6.
Ноћ скупља вијека без црног оквира. Вијенац
горски расплетен. Луча осветљава тврду и
камениту микрокозму. „Слава Богу који те тако
младог и лијепог узео! Барем ће Он, најдражи
сине мој, имати од тебе шта да види“. Без сузе
на одру туговала је Ивана Томова, мајка
Његошева.
7.
Народе, чуј и почуј. Порота у Србији, то је
корачај. Порота у Србији, то је правда. У
земљи Србији судске светости допале и људима
из народа. У земљи Србији никад није фалило
светлости. Душанов законик вагао је: И
сиромашног себра. И богатог властелина.
8.
Моћна Царевина је предала новој Краљевини
огромно оружје. Ништа свирепо није било
корисно. Сенке са острва Видо су плакале. Није
још било зашло сунце свих дана.
9.
У Темишвару проглашена „Банатска Република“. У
Детроиту Хари Худини умро од
запалења плућа. У Сремском фронту голгота
српске младости. У Алжиру револуција против
француске власти. У Београду Бета Вукановић
умрла у 101. години. У Индији на Индиру
атентат извршила два Сика. У Београду током
113. великог дербија погинуо дечак. У Београду
завршен 55. Сајам књига: Памет у главу.
10.
Куда ли то мисли лутају мој Боже. Верди ми не
да мира. Ни Хор Јевреја, вечити Набуко.
Ни Лептиров лет, танан и плавоок, ко ведра
ноћ. Зар мелодије срца немају анђелску судбину.
Као и славне арије Паваротија, Карераса и
Доминга. Зар песме о светлости нису милост
сунчевих пега. Као и платна јеванђелисте Луке,
Рубенса и Рубљова.
Лучиндан је.
