ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

понедељак, 20. април 2020.

Разговор са Господином Когитом



















Сређујући столове летње испод бледих сенки гнезда ластавица, налетим на хрпу старих новина. Мишеви окрунили клип кукуруза, или неке друге штеточине. Видео њиву, коју нису обрали ни власници ни дивље свиње. Крај Пека. Звижд.
- Ниси ваљда читао то смеће? пита Г-дин Когито.
-  Радије читам старе новине, него оне од јуче или прекјуче...
- То није, да простиш, ни гузицу да обришеш. Сад кад нема тоалет папира.
- Добро дођу да се потпали ватра у шпорету...
- Останите код куће! Завуците се у мишју рупу. Академик из мишје рупе, сере, срам га било! Тзв. познати глумци, писци саветују нацију, иако многима њихови савети нису потребни. Све те новине последњих дана су огавне, огавне. Нарочито оне високотиражне. Што фарбају, мисле да фарбају. Где срања потписују иницијалима...
- Може шљивовица, кафа?...
- Има ли неки други отров?
...
И ту се невесео разговор  гаси као пламен свеће на ветру...

20. 04. 2020.

 

недеља, 22. март 2020.

Tibetanska Muzika, Isceljenje, Muzika za Opuštanje, Opuštanje Musika za ...

Dr Bogdan Popara: "Država nam je razvaljena, vlast u Srbiji je nelegitim...

ХРОНИКА НЕДЕЉЕ, И ПОШАСТИ



Грађани старији од 65 година јутрос у набавци

Грађанима старијим од 65 година јутрос је омогућена куповина намирница и других потрепштина у периоду од 4.00 до 7.00.
Старијим од 65 година је због забране кретања због ризика да се заразе коронавирусом, омогућено да недељом у раним јутарњим сатима купују.
Министар за трговину Расим Љајић изјавио је да је интересовање старијих грађана било веће од очекиваног, али је организација била добра.
„Гужви је било, али се поштовала дистанца од два метра у реду, а у продавницама је било само онолико људи колико је дозвољено”, рекао је Љајић за РТС, јавља Танјуг.
Он је додао да су старијима од 65 година на улазу у продавнице дељене маске и рукавице. - извор: Политика

* *
ДУБАИ – Ирански врховни лидер ајатолах Али Хамнеи одбио је данас америчку помоћ у борби против коронавируса тврдећи да је вирус можда направљен у САД.
„Американци су неколико пута нудили помоћ Ирану у сузбијању вируса. Осим чињенице да постоје сумње да је Америка направила вирус, њихова понуда је чудна јер немају успеха у борби против вируса”, рекао је Хамнеи, јавља Танјуг. - извор >>>>

* *

Крушевац – Полицијска управа Крушевца саопштила је су њени припадници затекли једног тридесетшестогодишњака док је крао пиће из једне продавнице у граду у време полицијског часа.
Крадљивац је ухапшен, а на терет ће му бити стављено кривично дело крађа и непоштовање прописа за време епидемије. Извор - исти

* *

Dr. Fejzić, prvi čovjek koji je najavio Koronu: Morat ćemo se naučiti živjeti s virusom...

* *

 

*  *



*    * 

ŠTA ASTROLOGIJA KAŽE O PANDEMIJI KORONA VIRUSA?



https://youtu.be/Mj76qIcdbcE
*    *

Душан Ковачевић МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ

Strogo čuvana tajna | Video koji menja SVE

отац Наум о коронавирусу и ванредним мерама,идите у села долазе тешка вр...

среда, 18. март 2020.

„Čuvajte se virusa i čitajte Danas jer ne širimo lažne informacije, a ni virus“


Pored svih knjiga, Petrović poručuje i: „Čuvajte se virusa i čitajte Danas jer ne širimo lažne informacije, a ni virus“.

...
Pobunjeni Atlas, Aj Rend – U karantinu je najbolje je da čitate debele knjige jer moraju da se čitaju najduže. Pošto nemam Tukiditove Peloponeske ratove koji su jako debeli ti je ova knjiga, 900 strana drži pažnju makar dva dana, navodi Petrović.
Drugi predlogl urednika Danasa je „Urednik“ Marka Vidojkovića. Kaže izabrao je jer je i sam urednik, a knjiga opisuje njegove doživljaje dok je kao urednik Plejboja bio u Las Vegasu.
Groznica bele linije, Lemi Kilmister. Treća knjiga je autobiografija Lemi Kilmistera, legendarnog frontmena benda Motorhed. Voleli ga ili ne “Groznica bele linije” će vam sigurno zadržati pažnju. Potom tu je „Zvuk zveri“, samo za ljubitelje hevi metala. Kompletna istorija. Kako je nastao i kao su nastali ljudi sa ovim čudnim frizurama kakvu sam i sam nosio, objašnjava Petrović.
Sledeća preporuka je „Kilometar od 800 metara“ Dragana Todorovića koju opisuje kao sjajnu zbirku reportaža kolege iz Vremena. „Dragan to radi majstorski sa svojim prepoznatljivim stilom“, ukazuje Petrović.
O tome šta će biti u Evropi, možda jednog dana, Draža preporučuje da čitate u knjizi Mišela Ulebeka „Pokoravanje“.
Samo bogovi mogu obećati, Božo Koprivica. Pošto nema fudbala, o fudbalu i nefudbalskim stvarima. Pilotska knjiga, Zoran Modli – Ako niste naučili da pilotirate, ovo vam je jedinstvena prilika. Knjiga nedavno preminuilog Zorana Modlija, ukazuje Petrović.
Među preporukama je i „Džef u Veneciji, smrt u Benaresu“ Džefa Dajera koju je čitao letos u Veneciji, na preporuku kolege iz Nedeljnika Branka Rosića.
I za kraj „Knjiga o Beogradu“ Gorana Vesića.
– Za kraj je ostala knjiga, najteža za čitanje. Nezgrapna. Ne može ni ležeći ni sedeći. Čudno je napisana. Bila je potrošna rekvizita u emisji “Pljiž”. A knjige ne bacamo. A nije loša ni kao kamen za kupus, dodaje urednik Danasa.

     извор: >>>>>>>>

уторак, 17. март 2020.

нинова награда - ПОДВЛАЧЕЊЕ ЦРТЕ

ПАРАДИГМА КУЛТУРНОГ ПОРАЗА

 (ПРЕПОРУЧЕНИ ЧЛАНАК, ОДЛОМАК)


Грађа за тзв. Агитпроповску ујдурму


Нинова награда у служби одржавања колонијалне свести. - МАРКО ТАНАСКОВИЋ | уторак 15. јануар 2019. 12:53  | Очигледно је да она данас превасходно служи за одржавање компрадорског модела књижевности који Србима намеће колонијалну свест

 

Када је за свој други роман Ходочашће Арсенија Његована добио Нинову награду за 1970. годину, тада већ више не тако млади писац Борислав Пекић, бивши робијаш и будући емигрант, на церемонији уручења награде у фебруару 1971. изговорио је следеће речи: „Прави проблем књижевности није о чему и како писати, већ за шта и како живети. Па ако нам та књижевност, као део аутентичне људске историје, у живљењу помогне, исцрпла је своју битну сврху…“
Ако из наше данашње, пост-миленијумске перспективе читамо ове Пекићеве речи од пре скоро пола века, оне нам делују безнадежно далеко и страно, као оптимистични и племенити ехо из једног посве другачијег времена. Ако је књижевност заиста некада имала моћ да интелектуално ангажује и надахне широке народне масе и да људима помогне у осмишљавању њихових свакодневних живота, морамо констатовати да је она у међувремену велики део те своје друштвене улоге изгубила.
Убрзани развој технологије који није био пропраћен адекватним духовним развојем и последично планско заглупљивање људи путем мас-медија довели су човечанство у стање у коме се књиге читају мање него икада пре иако – барем формално – живимо у времену омасовљене писмености и апсолутне доступности свих садржаја. Капиталистичко устројство, суноврат традиционалног образовног система и потрошачки менталитет такође нису погодовали развоју слободне, мислеће индивидуе какву озбиљна књижевност захтева, како у улози писца, тако и у улози читаоца.
ПАРАДИГМА КУЛТУРНОГ ПОРАЗА
Ти глобални трендови постепеног губитка значаја књижевности закономерно су добили и своје локалне одјеке на нашем тлу. Књижевна сцена у Србији, која вероватно има више писаца него читалаца (о чему сведочи чак 200 романа пријављених за овогодишњу Нинову награду), данас је углавном провинцијално игралиште једне привилеговане и самопроглашене урбане квази-елите која између себе дели награде, признања и уносна постављења у културним институцијама.

Додела Нинове награде за роман године, некада најпрестижније књижевне награде на просторима на којима се говори српски језик, може се посматрати као парадигматична појава у којој се огледа сва дубина националног културног пораза. Ова награда установљена је за време бивше државе, а њен први добитник био је Добрица Ћосић 1955. године за роман Корени, који је, да иронија буде већа, баш недавно успешно екранизован на телевизији, чиме се потврдила његова трајна вредност и самим тим оправдала одлука жирија.

Занимљиво је погледати састав тог првог жирија који је Ћосићу доделио награду. У њему су били Милан Богдановић (као председник), Велибор Глигорић, Стеван Мајсторовић, Борислав Михајловић Михиз, Зоран Мишић и Ели Финци, дакле све најеминентнији књижевни критичари тадашње Југославије. Жири је у мање-више непромењеном и сталном саставу функционисао дуги низ година, што је допринело стабилности критеријума и расту угледа који је награда уживала. Било је, наравно, повремено контроверзних одлука, понеких промашаја и мање вредних добитника, али се ипак може рећи да је награда држала одређени ниво и да је свакако била најрелевантније признање у домену домаће прозе.
Награду су током година добијали велики писци и капитална дела попут Меше Селимовића за Дервиш и смрт, Милоша Црњанског за Роман о Лондону и Данила Киша за Пешчаник. Остаје такође забележено да је нобеловац Иво Андрић никада није добио јер је 1954. процењено да је његова Проклета авлија прекратка да би могла конкурисати као роман, па је титулу првог лауреата понео Ћосић за већ поменуте Корене.
ТРИЈУМФ ИДЕОЛОГИЈЕ НАД ЕСТЕТИКОМ
Кола су, што се реномеа награде тиче, убрзано кренула низбрдо 1994. када је, у туробно време ратова и санкција, додељена Владимиру Арсенијевићу за роман У потпалубљу. Ту су упостављена два опасна преседана. Први је био додељивање награде потпуном почетнику који иза себе није имао ништа објављено пре тог романа, а други додељивање награде из чисто политичких разлога књижевном делу које не задовољава ни минимум уметничких критеријума. Био је то тотални тријумф идеологије над естетиком, а оба ова преседана, култ дебитанта и култ политизације, одредиће ток којим ће се награда даље кретати.*


______
   * Видети више; извор:   Нови стандард

 

KOMUNISTICKA OKUPACIJA Srbije - Istinita istorija Srba

CERCILOVA PREVARA KRALJA PETRA

Narode VESTI za sve! Budite budni. Korona nije razlog! Gospod Isus je ra...

KUSTURICINO UPOZORENJE PODIGLO VELIKU PRAŠINU! „Ako krenu rakete…“ - Srb...

ИЗ ДНЕВНИКА ЧЛАНА КОГИТО КЛУБА




Педесет и три године је тражио псеудоним који би га читавог обухватио, њега, Белатукадруза,
све оно што хоће и све оно што може. Чак и немогуће.
Досадило му је име које су дали кумови, или укућани, као и надимак који су му прилепили вршњаци…
…Његове су мисли и помисли тужне. Не усуђује се да забележи све. Тамо, у кухињи нешто капље; тако и у њему из неке покварене славине непрестано цури. Старост је… Когито клуб.
- Где је његов живот? Јуче му се чинило да тек треба да дође; малопре да је прошао, или да га живи сада, сутра, прекосутра, ишчекујући некакав концерт, не птичији, не славуја, не. Концерт препариране чешљугарке? …
Омашке имају свој невидљиви извор.
Много тога је у њему залеђено и у сенци. И сам је у сенци.
Ни додирнуо није помисли које су му се ројиле у глави чим је устао…
Досадило му је име које су дали кумови, или укућани, као и надимак који су му прилепили вршњаци…
…Његове су мисли и помисли тужне. Не усуђује се да забележи све. Тамо, у кухињи нешто капље; тако и у њему из неке покварене славине непрестано цури. Старост је… Когито клуб.
- Где је његов живот? Јуче му се чинило да тек треба да дође; малопре да је прошао, или да га живи сада, сутра, прекосутра, ишчекујући некакав концерт, не птичији, не славуја, не. Концерт препариране чешљугарке? …
Омашке имају свој невидљиви извор.
Много тога је у њему залеђено и у сенци. И сам је у сенци.
Ни додирнуо није помисли које су му се ројиле у глави чим је устао…