ПЕТАО "Заветина

ПЕТАО "Заветина
Познатији у народу читалачком као - КЊИЖАРА ПИСАЦА НА ВАЗДУШНИМ КОЛОСЕЦИМА

субота, 14. фебруар 2015.

КИНЕСКИ ШАШ


ЧАК 30.000 хектара У Србији је “болесно”, деградирано земљиште. Уз то, сручњаци процењују да сваке године око 4.000 нових хектара пољопривредног земљишта “униште” рударски копови, индустрија, саобраћај, депоније, јаловишта...
Овакво земљиште у свету одавно се лечи сађењем мискантуса, биљке познате и као кинески шаш. Реч је о изузетном биоенергенту, чија је топлотна моћ два пута већа од колубарског лигнита. Однедавно мискантус је стигао на пробу и у Србију. На захтев Електропривреде Србије, Факултет за примењену екологију “Футура” Универзитета Сингидунум започео је експериментално гајење ове биљке.
По речима професорке Гордане Дражић, истраживање могућности производње мискантуса у Србији, као новог биоенергетског горива, почело је 2006. године, када је Министарство науке одобрило пројекат.
- Огледне површине налазе се на више од 20 локација у Србији, највише на одлагалиштима пепела и шљаке термоелектрана, јаловинама рудника лигнита, затвореним комуналним депонијама као и на мочварном, неквалитетном пољопривредном, алкалном и екстремно киселом земљишту - објашњава професорка Дражић. - Резултати показују да овај енергетски усев, високе калоричности, може да се гаји у Србији и да би се производња његових брикета исплатила.
Садњом мискантуса на 100 хектара и производњом брикета током наредне две деценије - уложена средства вратила би се шестоструко!
- Подизање плантаже изискује у првој години око 3.000 евра по хектару, мала улагања у одржавање у другој и само трошкове скидања усева у наредних 20 година - објашњава наша саговорница. - Поред коришћења за биогориво, може се користити и као грађевински материјал. Показано је да мискантус има значајан потенцијал за прикупљање загађења са сточних фарми и неких тешких метала, првенствено кадмијума.
КОНТРОЛA МИСКАНТУС је “стерилни хибрид”, што значи да биљка не производи семе, па не може да се неконтролисано размножава - каже наша саговорница. - Увек када се на неку територију уноси страна врста, мора се водити рачуна да она не постане инвазивна. Наша истраживања су показала да овај ризик не постоји у случају гајења мискантуса у Србији.

Шаш греје земљу | Репортаже | Novosti.rs

Докле да се лажемо милозвучним језиком дипломатије?

„Европски политичари данас се више баве дизањем царинских и административних баријера, њиховим последицама или разноразним бирократским прописима, губећи из вида европски пројекат да се истакне и ојача њен културни идентитет, пошто је култура, уз економију и правно-политичке институције, постала трећи стуб европске грађевине. Проучавали смо феномен границе у друштвима која су погођена страхом, као и оним друштвима која су прожета озлојеђеношћу. Границе затварају друштва, граде однос супарништва и конфронтације, потхрањују бивша и садашња понижења, наводе их још на насилније и очајничкије потезе. Балкан није могуће као ни Европу чврсто омеђити, ниједна другост није сувишна страна већ део културног идентитета и плурализма”, каже Мустафић.

ЦРТА издваја