ГДЕ ЈЕ? Наш путоказ.
У тим планинама, старијим од света, где се још увек на магарцима преноси оно што је купљено у варошицама у којима нема наде. и где живе они тежаци са шајкачама на глави и плавим очима, на које су њихови најближи скоро заборавили - комунисти јесу, проклето им племе и семе! У том манастиру српском, који нам безбожна сорта изрода скоро преоте.
Не на друштвеним мрежима где се губи својство и прекорачују све црте. Значи где се псује, пљује и богохули, у времену кад нам је потребно, еее, народе, бре, нешто сасвим друго. Да стиснемо зубе, и песнице, ако руке и нешзо мозга, ако га још увек имамо. И пут овом пругом у даљину, до онога што смо некад били, што су нам дедови и прадедови били. Не очеви.
Нити криптоси. Дуга је та пруга, много дужа и од старије верзије песме о тзв. Лајковачкој прузи, и од ове на слици. Крените њом одмах, стиснутих зуби, пешке. Да би сте стигли да схватите да сте много окаснили, много!
Да су вам подвалили. Надувани мехури!Пардон мехурови!!
Оканите се џвокања, друштвених мрежа, срозавања; крените овом пругом, јер друге нема...
* *
Прати - не прати (Релевантни - нерелевантни људи? ) (Зар није разумљивије - важни и неважни?)
* *
Нема коментара:
Постави коментар