УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Докле да се лажемо милозвучним језиком дипломатије?

„Европски политичари данас се више баве дизањем царинских и административних баријера, њиховим последицама или разноразним бирократским прописима, губећи из вида европски пројекат да се истакне и ојача њен културни идентитет, пошто је култура, уз економију и правно-политичке институције, постала трећи стуб европске грађевине. Проучавали смо феномен границе у друштвима која су погођена страхом, као и оним друштвима која су прожета озлојеђеношћу. Границе затварају друштва, граде однос супарништва и конфронтације, потхрањују бивша и садашња понижења, наводе их још на насилније и очајничкије потезе. Балкан није могуће као ни Европу чврсто омеђити, ниједна другост није сувишна страна већ део културног идентитета и плурализма”, каже Мустафић.

Укупно приказа странице

уторак, 26. јануар 2016.

Антологија поезије песника цинцарског порекла

Što je java tako kivna : antologija poezije pesnika cincarskog porekla. [priredio] Risto Vasilevski
...
CIP – Kaталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије

821(497.11) -1(082.2)

TRAJNIK : antologija poezije pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Republici Srbiji. Tom 3 / priredio Risto Vasilevski. - 1. izd. - Smedereva : Arka, 2009 (Smederevo : Arka Press). - 550 str. : slike autora ; 22 cm. - (Biblioteka Antologije / [Arka])
Tekst na više jezika. - Tiraž 500, - Bio-bibliografske beleške uz tekst. - Sadržaj: Lapteлe verde al campiei = Zeleno mleko ravnice : antologija poezije Rumuna / [priredila] Ileana Ursu. ) Жовта причасц = Žuta pričest : antologija poezije vojvođanskih Rusina / [priredio] Vladimir Kočiš. Priliv drene = Plima srži : antologija poezije slovaka u Srbiji / [priredio] Adam Svetlik. Biz köprüyüz = Mi smo most / [priredio] Nusret Diso Ulku ; prepevao Risto Vasilevski.Не шукай Милосердя  = Ne traži milosrđe ; antologija poezije Ukrajinaca / [priredio] Eugen Koleba. Poetika hrvatskog ruba na prijelazu tisućljeća : antologija poezije Hrvata / [priredio] Tomislav Zigmanov. Što je java tako kivna : antologija poezije pesnika cincarskog porekla. [priredio] Risto Vasilevski.

ISBN 987-86-7610-0972 -2 ( deo 3)
ISBN 978-86-7610-095-8 (za izdavačku celinu)
1. Baсилевски, Ристо [уредник] [aутор додатног текста]
COBISS.SR-ID 167634444

...
НАРОД У НЕСТАЈАЊУ И У ПОНОВНОМНАСТАЈАЊУ - ПОЕЗИЈА У ТРАЈАЊУ

Ако је нешто најмање сувисло и сагласно с насловном одредницом Трајник и поднасловним додатком Аншологија поезије песника наиионалних мањина и етничких заједниш у Србији, то је антологијски сегмент посвећен поезији Цинцара. Зато што он обухата временски простор од више векова, у коме Србија нити је била у целом периоду у садашњим границама. нити је дуго била Република, а понајвише због тога што се бави стваралаштвом песника чије је цинцарско порекло несумњиво, али песника који су се, као православци, изоловани у овој средини, брзо посрбљивали и заборављали свој језик (што није јединствен случај!) и тако постајали стубови и, готово, незаобилазне иконе савремене српске књижевности. Такав је случај с Јованом Стеријом Поповићем, Јованом Јовановићем Змајем, Лазом Костићем, Браниславом Нушићем, Момчилом Настасијевићем...Ови песници, међутим, чији су најближи преци током вишевековних миграција овде долазили. углавном, с простора етничке Македоније - из Охрида, Битоља, Солуна, Сереза, Струге, Крушева, Тетова,.., као и с простора садашње Албаније - земље у чијем се јужном делу, недалеко од македонске границе, налазио цинцарски Јерусалим - град Москопоље, цинцарска мека и пијемонт на планини Опар, центар цинцарске највише узвишености, самосвести и културе: град који је, када је тадашња Атина бројала само 30.000. имао 60.000 становника и највећу библиотеку на овим просторима, због чега су га турски освајачи у 18. и почетком 19. века потпуно уништили - нису једини који су себе уградили у савремену српску историју.
Доступне хронике и историјски подаци бележе многе знамените Цинцаре или Србе цинцарског порекла који су богатили готово све сегменте српског наци-оналног и духовног бића. На пример, најпоузданији људи вожда Карађорђа били су Цинцарин Марко и Цин-царин Јанко, војводе из Македоnије, који су с њим ратовали и погинули у борби с Турцима. Наум Крнару из Москопоља био је лични Карађорђев секретар, и заједно с њим је 1809. године мучки убијен. Велики српски државник Никола Пашић пореклом је из познате цин-царске москопољске породице Паску, а некадашњи министар Цинцар Марковић из цинцарске породице из Албаније. Цинцарин по пореклу био је и велики банкар и некадашњи српски министар финансија Лазар Пачу, познат по томе што је одбио и самог краља кад је затражио од њега зајам. Као што пише Миле Раденковић {Цинцари- Балкански Хазари, 11), браћа Жикићи, Валчо и Кузман из Маврова и Ђорђе Чиплак, Влајко Стојковић, Лазар Анђелковић, Тимчо Твртковић, Милош Брка, Деспот Чикула и други јунаци српских буна и устанака дошли су из Македоније и сви редом су били -Цинцари. Чак је и славни Константин Рига из Велестина, код нас познатији као Рига од Фере, запамћен као највећи грчки јунак, који је један део свог живота везао за Београд и Србију, био Цинцарин.Цинцарског порекла су и многе друге знамените личности српске духовности, књижевности, науке и културе: Григорије Цамблак, Петар Ичко, Миша А. Анастасијевић, Стеван Сремац, Борислав —Бора Станковић, Стеван Мокрањац, Коста Кумануди, Илија М. Петровић, Васа Ј. Чубриловић, Павле Савић, Рашко В. Димитријевић, Мића Поповић, Константин - Коча Поповић, Драгутин Гостушки, Бранко Гавела, Борислав Пекић, Александар - Саша Петровић, Александар Поповић, Петар Џаџић, епископ бачки Иринеј Буловић, Ташко Начић, Бата Паскаљевић, Станислава Пешић, сви из угледне адвокатске породице Фила, многи естрадни уметници...Ко су, у ствари, Цинцари?  



           **
          Бранислав Нушић 
ДВА ТРНА

1.
Заман злоба што вас мори,
 Заман завист што вас пуди,
Нека бес, нек' у вас гори,
Ал' су тврде моје груди!

Заман вали злобе сити,
Што на мене стреме туди,
Они ће ми груди бити
 Ал' тврде су моје груди.
Заман сикће пламен злоће,
Ој пудљивци, ој нељуди!
До груди ми пламен дође,
 Ал' тврде су моје груди!

Ој тврде су као стена,
Злоћа њима још не худи
само с' види слабост њена,
Јер су тврде моје груди!

2.
Смејте се, смејте сузи,
 што ми се оком таје,
Та злоба да вас узи,
Осмех вам тај одаје.

Ви чија душа хола
Гломаче греха крије,
Смејте се, кад од бола
Из ока с' суза слије.

К'о клупче, видим змија
Где с' грех са грехом плете,
 А слабости вам прија
да ми се насмејете.

Та ја не плачем љубав,
 За то ја немам груди,
 Нити увелак убав
 Што неће да с пробуди.

Нит' плачем звезду сјајну,
Кад с ведра неба пане,
Нит' плачем дугу бајну,
Што мора да усане.

Нит' плачем за славујем —
За љубавником зоре,
Нит' плачем кад олујом
Отргиут цветак, згоре.

Та ја не плачем, тиче,
Што му је љуба цркла,
Нит' с' суза дана тиче
Што с' ноћ већ спушта мркла.

Нит судбу руже уде,
Што ј' друга грубом трну:
Ја сузом кунем људе
А плачем земљу црну.


МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ
СИВИ ТРЕНУТАК

И наједном засиви,
као прегорело је све,
 а све живи.

Друже у тајни,
чуј, мукотрпно се ово срце
мимо све језе отисне.

И који за мном,
и у незнању,
греш овај чудни пут:

Сиво је тамо,
сивином прострели бит,
сиве су очи тајни.

И кад умиру дрвета,
ни туга ни опомена, те сухи лист
чудно тишином омилује патнику чело.

ПРЕДВЕЧЕРЈЕ

Жаром затамни у предвечерје твар,
и очи: блуду ли, пагуби на руб ил скрушењу.
Исполин анђео
силовито над крововима затруби.
И не виде га, жарки стуб, и не чују.

Он труби, труби
У предвечерје страхобни руб.

И видим,
Само што погубом не букне
Кужна олуја.

И чујем,
Само што страхобно у складу не захори
Алелуја

         _____  Смедеревски издавач  "Арка"  учинила је знатан издавачко-преводилачко-естетски и културни подухват штампањем три тома антологија поезије песника националних мањина и етничких заједница у Србији, 2009. године. Трећи том се завршава антологијом Што је јава тако кивна / Риста Василевског, из кога дфоносило , овде, због ограничености простора,  само делић. Иначе овај том, садрржи још: Антологију поезије румуна, двојезично. Антологију поезије Русина. Антологију поезије Словака. Антологију поезије Турака. Антологију поезије Украјинаца. И Антологију поезије Хрвата.

Други том ТРАЈНИКА садржи Избор поезије Мађара. Антологију поезије Македонаца. И Изб ор поезије Рома..

У Први том је ушла Антологија поезије Албанаца. Антологија поезије Бошњака. Антологија поезије Бугара. Антологија поезије Буњеваца. Антологија поезије Влаха. Антологија поезије Горанаца и Нашинаца. И Антологија поезије Јевреја.
Било би добро да свака библиотека у Србији има примерак ових издања!

Књиге  се могу поручити директно од издавача: 
ИП АРКА СМЕДЕРЕВО, 11300 Смедерево, др Миладина Милића 3, 
тел. : 026.646-980. E – mail: arkasmed@yahoo.com


Нема коментара:

Постави коментар