УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Докле да се лажемо милозвучним језиком дипломатије?

„Европски политичари данас се више баве дизањем царинских и административних баријера, њиховим последицама или разноразним бирократским прописима, губећи из вида европски пројекат да се истакне и ојача њен културни идентитет, пошто је култура, уз економију и правно-политичке институције, постала трећи стуб европске грађевине. Проучавали смо феномен границе у друштвима која су погођена страхом, као и оним друштвима која су прожета озлојеђеношћу. Границе затварају друштва, граде однос супарништва и конфронтације, потхрањују бивша и садашња понижења, наводе их још на насилније и очајничкије потезе. Балкан није могуће као ни Европу чврсто омеђити, ниједна другост није сувишна страна већ део културног идентитета и плурализма”, каже Мустафић.

Укупно приказа странице

недеља, 24. март 2013.

STARI DVORAC / Radivoj Šajtinac




 
Ovo se odbija ko roj mušica
S krečnog lica čuvara objekta
-Samo da detetu razjasnim
Priču o polileju
Sam ću,ne treba mi  niko
Potrebna je staklu ljudska pomoć
I kad ga pravi i kad ga slaže
 i kad ga bruši,čisti i polira
 Znam gde je rupa u zidu
I u njoj kalem debelog užeta
Kojim se spušta i podiže

Ne veruje da u je u svakom visuljku
Ista umanjena slika
Tvrdi,naivno,da su delići delići
Staklići sličice,različite
I da je tako i s velikim svetlom.
Žižka po žižka,iskra po iskra,sev po sev

Ne shvata ništa prilika
U ragastovu
Više reaguje suvi rasad cveća i lijandera
U velikim konzervama
Bivšeg mesa,voća, povrća
Prisećanja i drugih prerađevina

Pobediće, biće u pravu neutešni
nepoučeni
nestrpljivi potomak

I dok ga povlači dole s velikog.
kamenog stepeništa
onako scenski,skoro freskovito
uveren da će dečija nervozna
pobediti kao uvek


očinsko uho,dostojno trenutka
ništa manje podetinjeno
čuje odozgo jedini i presudni
bezpogovorni razlog
čuje izdah slaboplaćenog čuvarkuće

gazdu a ne mene
kupca a ne čuvara

i niz  steprnice ko slivajuća voda
proklizi preteći,brzosmrzavajući led
odustajanja

iz nečeg običnog ,ko šetnja i znatiželja
šetnje s detetom ili izbegavanjem dosade
evo scene -  biblijske  scenografije i
pune hlada,nejasnoća i  sitnog
caklećeg nezadovoljstva

sve je tuđe,i sve je nečije
i vlasništvo i očinstvo
samo  je očinstvo pohlepna poezija
i zbunjivanje zdravih izvšilaca u radu i strpljenju

dete već vidi sunce
na dvorišnom proplanku
čuvar se okreće enterijeru,radnom mestu,
službenoj pozi i sudbini

sad, zbijen na jedno mesto
gust kao podsmešljiva posramljenost,
ceo se neoklasicistički portik
naduo od kamenog,krečnog.drvenog,
starogvozdenog kiča
i gledajući odozdo
u svakom slučaju silazeći,
zdanje gubi geometriju,oblike
i stamenost
i viori
nejasan.maglovit
ko izvrnuti džep

to je ta sklonost
podele unutrašnjih monologa sa svim i svakim
ta nepažnja,neodgovornost,nedoraslost
koja iscenira
patetične poduhvate,podizanje i spuštanje
ogromne staklene suknje
čudom očuvanog polileja

nisu bitni delići,staklići
nauk o svetlu i odrazu
ni davno, ni staklo
bitan je moj nalik tebi,retki dokaz
igranja na istom,tajnom mestu
tvoj nalik meni
bez obzira na memlu i smaranje

prilika da se ne otimamo ni  oko sličnosti
ni oko razlike

 da te ne prisvajam,ne smeštam
u one konzerve na rubu kamene ograde
po stubovima,nišama ,naslonima,panjevima

raspričane su biljke,
nuhvatljive ptice,zvuci i drveće,
spolja je samouka sloboda
i dar koji se nebesno prizemljuje

ovo sam hteo da bude bez umornih čula
da prvo začuješ  sitnu zvonjavu
tih visuljaka,
vrvež tih listića
i tek onda
otvoriš oko ako ti se učini da išta pamtiš
iz naših iznenadnih šetnji
od mog slučajnog vaspitanja
.
Htedoh te upoznati s nepotrebnom stranom
Radoznalosti
Nekorisnim ozarenjem,
Nečim što je jače
I od moje  prve sperme i
Od mog  poslednjeg  objašnjenja
Ne tražeči ničiju pomoć
Da onako zadihan ko da
Podižem i spuštam giljotinu
Tebi približavam malecni nauk o svetlu
I svoju do tvog rođenja
Čuvanu tajnu
Kako sam u nekoj
Od svojih  prošlosti
U tvojim godinama
U nekom danu velikog krečenja
Ovog istog zdanja
Slučajno,kao danas
Zalutao ovamo
I ukrao staklenu laticu
Srećan što sam sebi zauvek
Spakovao džepni praznik

I ja tad bejah potomak ali sam
Možda je onaj koji bi me dovde doveo
Na nekom drugom mestu,
u nekom drugom razlogu
potrebi ,možda misiji,
bio na isti ovakav način raspet
na nekom strmom stepeniku
a iznutra umesto zlatastih tapiserija,
srebrnih svećnjaka i ramova,
cveća, kristala i kobalta
u svetiljku iznad njegovog lica
oblu prašnjavu,muvama posranu krušku
ogledao se crnobeli izgladneli
poslušni skup,odeven u iste mimike,bore i poglede

kad god sam ubrano-ukradeno vadio iz džepa,
otkrivao okolnoj daljoj ili bliskoj svetlosti
uvek to beše mesto,trenutak i znak
onoga što se istovremeno zbiva

tako sam propisao,tako sam propevao
zbog te mrve stakla bez prošlosti i budućnosti



reći ćeš,bio si sam,
bez podvižništva,
teške podrške
mizanscena,analogije i rekvizita


ali,samo u sebi
da ti ne čuješ
što ne znači i ne osetiš,
sam ili ne.

I ti ces poropisati,propevadti

 Onim što si mi
Zanet ili  nestrpljiv, iščupao iz ramena
Vodeći me niz strepenište,okrenut
Svojoj
I samo svojoj
imovini na osvetljenom prolanku

ruka je,ruka,znam
i ona je na kraju pisanja


taj dan,doduše, ne prestaje
traje,zvoni,cakli i opseda,
reže čudovišta restauracije
senči tron vlasnika i kupca
i ne vraćaju mi drugu ruku
s vrha onog stepeništa,
onu koja vuče konop
i ne piše.


Нема коментара:

Постави коментар